Poljoprivredni portal VOĆAR

Poljoprivredne vesti

Objavljeno 26/12/2014, 08:31
ministarstvo-poljoprivrede-o-subvencijamaMinistarstvo poljoprivrede uspelo je da uštedi više od četiri milijarde dinara ove godine, koje će biti preusmerene u subvencije, što će omogućiti da u...
3650
Objavljeno 02/09/2014, 10:03
rajic-za-subvencije-poljoprivrednih-kredita-1-3-milijardeOn je u Bajmoku kod Subotice izjavio novinarima da je interesovanje poljoprivrednika iz meseca u mesec sve veće za ovu meru podrške, pa je tako u...
6025
Objavljeno 02/09/2014, 10:00
emirati-zainteresovani-za-uvoz-srpskih-poljoprivredno-prehrambenih-proizvoda Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata Džum Rašid Saif Zajed Al Daheri posetio je prošle nedelje ministarku poljoprivrede i zaštite...
4865
Dobro došli, gost
Username: Lozinka: Zapamti me
Ribizla

TEMA: Crna ribizla

Crna ribizla 2 godina 5 meseci vremena #211

  • admin
  • admin's Avatar
  • VAN MREŽE
  • Administrator
  • Poruka: 11
  • Thank you received: 1
  • Karma: 2
Crna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago Srbije


Crna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago SrbijeCrna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago Srbije
Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina.



Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

Danas, nažalost, proizvodnja gotovo i da ne postoji i statistika je cak i ne beleži.

Kod nas formiran je uži centar za gajenje ribizle kao što je Kopaonik-Željin. Za razliku od naseg regiona u svetu zastupljenost crne ribizle je velika:

- Velika Britanija ima pod crnom ribizlom 6.500 ha sa prosecnom godišnjom proizvodnjom od 32.000 t.
- Nemacka ima oko 4.500 ha i prosecnu proizvodnju od 15.000t.
- Francuska ima oko 1.600 ha i prosenu proizvodnju od 7.600 t
- Italija ima 7.230 ha prosecna godišnja proizvodnja od 45.580t.

Domaca i svetska tržišta su otvorena za sorte i kvalitetne plodove i preradjevine od crne ribizle, onda jasno proizilazi da je ova vocna kultura veoma perspektivna.

Biljka crne ribizle nalik je crvenoj ribizli. Razlika je u tome što listovi cme ribizle s donje strane imaju uljne žlezde. Kod crne ribizle cvetovi su žuckasto-zeleni, a po rubovima smedje--crveni. Bobice su u pocetku crveno-smedje, a kad sazru postaju kao kod crvene ribizle.

Plod ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, pored toga služe za spravljanje raznih preradjevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, u konditorskoj industriji kao dodaci u spravljanju bombona, cokolada, kremova, pudinga i dr.

Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a narocito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i antocijanina. Odlikuje se specificnim mirisom. Sadrži dosta šecera, belancevina mineralnih supstanci i tanina.

S obzirom na kolicinu C vitamina, plod crne ribizle sprecava infekcije, a pre svega upalu pluca. Plodovi i sok jako su korisni kod bubrežnih bolesti i grcevitih bolova probavnih organa. Preporucuje se za jacanje i cišcenje krvi. Listovi pokrecu rad bubrega i deluju korisno kod svih pojava reumaticnih bolesti.

Caj od listova crne ribizle preporucuje se kod bolnog mokrenja, migrena, grcevitog kašlja, preventivno sredstvo protiv stvaranja peska i bolesti mokracnog mehura..

U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne. Plod ribizle i njegove preradevine potpomažu normalizaciji i stabilizovanju krvnog pritiska, posebno je preporucljiv za osobe koje imaju visok pritisak, zatim u popravci krvne slike posebno kod malokrvnosti. Utvrdeno je da sok crne ribizle pomaže pri lecenju krvarenja desni i proširenih vena i da pozitivno utice na povecanje nivoa koncentracije potrebne kod mnogih zanimanja i pri ucenju.On takode blagotvorno deluje na žene u toku graviditeta i laktacije. U svakom slucaju preporuka je da se plodovi ribizle što više koriste u svakodnevnoj ishrani.

Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

U meduvremenu stvoreno je mnogo kvalitetnih sorti koje dobro podnose nepovoljne uslove gajenja i znatno vecih prinosa (iznad 20 t/ha). U svetu je znatno porasla potražnja obojenog voca kao znacajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za coveciji organizam a medu njima je vodeca crna ribizla. Sve više je razloga za njeno ponovno uvodenje u proizvodnju.

Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste vocne vrste (nema naslona i manje sadnog materijala po hektaru) i apsolutno je bez uvoznih komponenti. Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vracanje ovoj vrsti.

Crna ribizla (a i druge dve) najbolje uspeva i rada u humidnim planinskim podrucjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom prirodnom vlažnošcu vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zašticene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu, jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraci životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, narocito crna u toku dubokog zimskog odmora cak i do – 30°C. Cvetovi vodecih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do – 6°C bez oštecenja što je dobro u slucajevima kada eventualno dode do takvih pojava .

Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina odnosno ona ostaje na jednom mestu i više od tog perioda. Zbog toga treba valjano pripremiti zemljište za sadnju ribizle jer od toga zavisi dugovecnost i produktivnost zasada. S obzirom na dubinu prostiranja korena ribizle duboko oranje ili rigolovanje izvesti do dubine od 35 – 40 cm niz nagib. Ako je nagib veliki i prelazo 5°, oranje obaviti ukoso tako da ne bude zadržavanja vode a da se istovremeno postigne njeno lagano oticanje bez erozije.

Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišca pa do kretanja vegetacije u prolece. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove vocke. Za sadnju kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm.

Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštecene žile i ošteceni nadzemni delovi. Zatim se žile skracuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su krace samo im se obnovi rez. Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zade oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika cinije za zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno.

Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24.

Pri prolecnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.

Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se usitni. Zatim se pristupa njegovoj daljoj pripremi koja se sastoji u iznošenju i rasturanju stajnjaka i njegovom zaoravanju, odnosno mešanju sa zemljom putem frezerovanja. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna kolicina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovcijeg ili govedjeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.

Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvo spremacem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u prolece.

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da naknadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli.

Vecina sorti ribizle sazreva ujednaceno pa se berba može obavljati jednokratno a najviše u dva navrata.

Jedan radnik može da nabere 4 do 6 kg plodova na sat odnosno 40 do 60 kg za desetocasovno radno vreme. Od 60 – 70% procenata ukupne berbe ribizle obavlja se rucno. U mnogim oblastima gajenja crne ribizle prihvacena je mehanizovana berba, kako bi se smanjila potreba za rucnom berbom. Savremene mašine za berbu funkcionišu tako što se krecu niz red i otresaju bobice na prenosnu traku.

Berbu ne treba obavljati u jutarnjim casovima ako ima rose niti po velikim vrucinama u podnevnim satima.

Snežana Đakovic
Poslednja izmena: 2 godina 5 meseci vremena od admin.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Time to create page: 0.117 seconds

Poslednji oglasi

prodaja  jagoda
( / Voćarstvo)
05-23-2015
Frigo sadnice jagoda
( / Voćne sadnice)
04-25-2015
Kivi sadnice
( / Voćne sadnice)
04-25-2015
VOCNE I LOZNE SADNICE,NAJ-PONUDA
( / Rasadnici)
04-10-2015
noimage
( / Voćne sadnice)
04-10-2015
Aronija sadnice i proizvodi
( / Voćne sadnice)
04-10-2015
vocne sadnice iz ,,RASADNIKA CEDIC"
( / Rasadnici)
04-10-2015
Prodaja vocnih sadnica
( / Rasadnici)
04-10-2015
Bocna freza - P I P A L I C A (NOVO) cena 2.100 eur
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
04-10-2015
S opruga setvospremac 850 din/ komplet
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
04-10-2015
Freza 210 cm, NOVO 1.750 eur
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
04-10-2015
prodaja sadnica jagoda  sorte kleri
( / Voćarstvo)
03-26-2015
vocne sadnice iz,,RASADNIKA CEDIC"
( / Rasadnici)
03-26-2015
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
03-26-2015
noimage
( / Voćne sadnice)
03-21-2015
noimage
( / Voćne sadnice)
03-20-2015
Sadnice Dunje,visnje,praske
( / Voćne sadnice)
03-15-2015
noimage
( / Voćne sadnice)
03-15-2015
noimage
( / Voćne sadnice)
03-15-2015
noimage
( / Rasadnici)
03-15-2015
Rasadnik IPTCH-VILAMET nudi sadnice voca
( / Voćne sadnice)
03-12-2015
maticni sok od aronije
( / Voćarstvo)
03-06-2015
Prodajem livadski, planinski med
( / Pčelarstvo)
03-06-2015
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćarstvo)
03-02-2015
VOCNE I LOZNE SADNICE,NAJ-PONUDA
( / Rasadnici)
02-28-2015
HIT CENE svih vrsta VOCNIH SADNICA
( / Voćne sadnice)
02-27-2015
DREN, BRUSNICA, GODŽI, JOSTE, RIBIZLA...
( / Voćne sadnice)
02-27-2015
PROMOTIVNE CENE svih vrsta VOCNIH SADNICA
( / Voćne sadnice)
02-27-2015
Prodaja vocnih sadnica
( / Rasadnici)
02-27-2015
Voćne SADNICE
( / Voćne sadnice)
02-27-2015

Vesti iz sveta

Objavljeno 24/09/2014, 19:33
japancima-vozovi-koji-idu-320-na-sat-nisu-dovoljno-brzi-sada-prave-jos-brzeTačno 50 godina od kada je Japanom krenuo najbrži tamošnji voz, tada brzinom od 210 kilometara na sat, počinju radovi na „maglevu“ čija će brzina biti...
Objavljeno 02/09/2014, 09:49
srpski-student-opeljesio-banke-u-sadMarko Perović (23) nalazi se među četvoricom uhapšenih u gradu Konkordu zbog prevare od više hiljada dolara sa platnim karticama. Od obećane zemlje do...
Objavljeno 02/09/2014, 09:40
napravljen-kljuc-iz-3d-stampaca-koji-otvara-sve-braveInženjeri Džos Vejers i Kriščan Holer koriste tehnologiju 3D štampanja da bi napravili univezalne ključeve koje mogu da otvore svaku bravu. 3D ključ...
Objavljeno 02/09/2014, 08:34
oprez-nova-opcija-na-fejsbuku-napravice-vam-pakao-od-zivota Najpopularnija društvena mreža na svetu testira novu opciju za svoju mobilnu aplikaciju, a ona će omogućiti pretraživanje starih postova po tuđim...
Objavljeno 02/09/2014, 08:23
kako-cemo-u-buducnosti-pretrazivati-internetEvolucija Googleovog algoritma za pretraživanje ujedno otkriva i ponešto o viziji budućnosti razvoja najpopularnijeg pretraživača. Pogledajmo kako su...
Objavljeno 02/09/2014, 08:07
fidel-kastro-eu-i-sad-resile-da-se-obracunaju-sa-poslednje-dve-velike-sile-rusijom-i-kinom-podsecaju-me-na-naciste Bivši predsednik Kuber Fidel Kastro je danas oštro kritikovao Sjedinjene Američke Države i Evropu, optužujući ih za ratno huškanje, dok je predstavnike...

Srbija danas

Objavljeno 07/02/2015, 11:43
joksimovic-od-eu-1-5-milijardi-evra-pomociBEOGRAD -  Srbija će u narednih sedam godina od Evropske unije dobiti 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći za različite vrste reformi, izjavila je danas...
Objavljeno 07/02/2015, 11:38
uzeli-smo-deo-kolaca-od-hrane-iz-euBeograd -- Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom u 2014. godini je iznosio oko 1,4 milijarde...
Objavljeno 07/02/2015, 11:32
uvozimo-svinje-a-izvozimo-kukuruzTržište preplavljeno domaćim svinjskim mesom, koje nije moglo da ode u Rusiju zbog visokih transportnih troškova preko Bara i Soluna Kod nas se iz...
Objavljeno 17/01/2015, 22:58
pronadena-ilegalna-klanica-kod-kragujevcaVeterinarska inspekcija otkrila je nelegalnu klanicu u selu Cerovac kod Kragujevca tokom kontrole po anonimnoj prijavi da se "svakodnevno vrši klanje i...
Objavljeno 17/01/2015, 22:30
drzava-pumpala-milione-fantomskoj-organizaciji Na platnom spisku države već više od četiri godine je i fantomska organizacija „Asocijacija nacionalnih parkova i zaštićenih područja Srbije“, koja je...
Objavljeno 17/01/2015, 22:22
zena-herojMarijanu Kovačević iz sela Rsavci kod Vrnjačke Banje s pravom zovu majka heroj. Ima četvoro dece, ali zanimljivo je da se samo prvo dete rodilo u...

Pretraga

IMAGE Neke od najsmrtonosnijih životinja na svetu
petak, 23 januar 2015
Od hobotnice čiji otrov je 10.000 puta toksičniji od cijanida, pa... Read More...
IMAGE Pet najsmrtonosnijih biljaka na svetu
petak, 23 januar 2015
Na svijetu postoji na hiljade otrovnih biljaka, među kojima su i one... Read More...
IMAGE POGLEDAJTE Napravljen ključ iz 3D štampača koji otvara sve brave!
utorak, 02 septembar 2014
Inženjeri Džos Vejers i Kriščan Holer koriste tehnologiju 3D... Read More...

Najnovije sa foruma

  • Nema diskusija za prikaz

Statistika

Ko je na mreži: 68 gostiju i nema prijavljenih članova

Poljoprivredni portal Voćar 2002-2014, Sva prava zadržana

Izrada Sladjan Savić