Poljoprivredni portal VOĆAR

Poljoprivredne vesti

Objavljeno 02/09/2014, 10:03
rajic-za-subvencije-poljoprivrednih-kredita-1-3-milijardeOn je u Bajmoku kod Subotice izjavio novinarima da je interesovanje poljoprivrednika iz meseca u mesec sve veće za ovu meru podrške, pa je tako u...
Objavljeno 02/09/2014, 10:00
emirati-zainteresovani-za-uvoz-srpskih-poljoprivredno-prehrambenih-proizvoda Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata Džum Rašid Saif Zajed Al Daheri posetio je prošle nedelje ministarku poljoprivrede i zaštite...
Objavljeno 02/09/2014, 10:00
bur-r-nic-s-n-s-ish-v-i-vic-i-s-ic-v-ci-sh-ici-d-sh-i Наиме, у том документу стоји да Арапи купују 7.453 хектара у осам предузећа, да као заједничка компанија с државом Србијом добијају право коришћења 3.664...

Voćarski magazin

Sve o aroniji

Ocena korisnika:   / 0
NajlošijeNajbolje 

Aronia melanoearpa (Miehx.) Elliott je kod nas malo poznata vrsta voca koja potice iz vlaznih suma i barustina istocnog dela Seveme Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomacila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry ("cakberi"), sto u slobodnom prevodu znaci "zapirusa", jer se tesko guta, kao sto je to slucaj sa tmjinama ili osko¬rusom, pa i musmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga sto sadrzi dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi vocari su je nazvali "ruska oskorusa'', iako joj plod liCi na borovnieu. Ruski naziv ove zapiruse je "cemoplo¬dnaja rjabina". U nekim nasim krajevima nazivaju je i "ema oskorusa''. Od svih biljaka koje poznaje nas narod, plodovi aronije najvise podsecaju na emi glog.

Pripada familiji ruza - Rosaceae, podfamiliji Malo¬ideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: emu aroni¬ju: A. melanocarpa, ervenu: A. arbutifolia (L.) Pers. i pur¬pumu - A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome sto pri¬pada podfamiliji jabuka, vidi se da su botanicari imali u vidu gradu njenog ploda. Od sve tri vrste, ema aronija ima najveci znacaj sa stanovista coveka. Spada u najiekovitije vrste voca. Lako se gaji i odrzava, Gaji se slicno kao oblacinska visnja iIi leska. Nairne, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se zbun slican zbunu leske. Da bi se olaksalo njeno gajenje, omogucila meduredna obrada, rezidba i berba, moze se kalemiti najarebiku (Sor¬bus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvicajna'', onda na divlju krusku i emi glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao sto su beli i erveni, C. monogina i C. pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 em, tako da ce sadniea na kalemu imati mini¬mum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Moze se kalemiti na razne nacine; ocenjem, "cipovanj em" , engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voca. Izbor nacina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plernke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povecan prinos i kvalitet, a podloga ne utice na ukus. Ove dye vrste biljaka ukrstao je Micurin i dobio dye nove, sin-teticke sorte - "sorbaronije", Likema i Desertna Micurina, jos 1905. Medutim, nisu se prosirile u praksi.

Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najcesce se gaji na svom korenu, kao zbun, I ovaj zbun se moze oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stab ala, kako bi se olaksalo osuncavanje, norma Ina fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odseeaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povecanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu povrsine i na taj nacin obaviti "podmladivanje".

Pojedinacni zbun za desetak godina rasta moze da razvije i preko 30 izdanaka koji ce svi biti u rodu. Ovakav poteneijal bujnosti i rodnosti aronija moze da zahvali mocnom korenovom sistemu. Biljka stara 13 godina raz¬vija korenov sistem u precniku od dva metra, do dubine od 160 em. Prosecan precnik krune u to vreme bio je 347 em. U mladim zasadima korenov sistem zauzima povrsinu koju projektuje kruna. Najveca masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 em. Najveci deo korena nalazi se u precniku od 50 em oko stabla; 44%, a na svakih slede?ih 50 em jos po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom cemozemu aronija razvije korenov sistem sa zilama ukupne duzine 711 m, na dubini do 130 em. Pri tome, zile tanje od 1 mm u precniku cine 91 - 95%, od 1- 3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm.

Na ovaj nacin aronija obezbeduje neverovatno jaku usisnu moe korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu sarno preko korenovih dlacica i tankih zila, dok debele sluze za pricvrscivanje i transport hranljivih mate¬rija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenja¬vanje peskova, pepelista, deponija i jalovista,

Sadi se u jesen, kada na sadnicama opadne list, naj¬cesce krajem novembra. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lisca ervene, ljubicaste iii braon boje. Najcesce se sade dvogodisnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljista, osim zasoljenim, za razliku od visokozbunaste borovniee koja dobro uspeva sarno na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze na vecim nadmorskim visi-nama, najcesce iznad 750 m, a tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja ste-tne sastojke iz zemljista, vode i vazduha, te se mo¬ze gajiti i u blizini indus-trijskik zagailivaca i ter¬

moelektrana.

Najbolja gustina sad¬nje je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 rnkv. veg- SI.4 Najbujnije biljke iz kulture etacionog prostora. Prve prorode vee u drugoj godini iivota. berbe su moguce u tre- ali najveci deo tek u trecoj godini zivota. Tada se formira prosecno po dva grozda na biljci, sa oko 35 - 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. Dakle, u prvoj godini po sadnji dvogodisnjih sadnica, moze se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledecoj sezoni zbun daje po 7-8 grozdova, 200 - 300 grama po biljci iii 4400 do 6600 kg po hektaru. Pojedi¬nacni plodovi imaju masu od 0,6 - 1,1 gram, tako da ujed¬nom kilogramu ima od 1000 - 1600 plodova. U plodu se nalazi par komada vrlo sitnog semena, cija je apsolutna mas a (mas a 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom, uz redovne mere nege, u prvom redu unistavanju korova, u desetoj godini zivota biljka aronije moze da donese prinos od oko

5 -10 kg po zbunu, iii 11 do 22000 kg/ha. Sa berbom se

ne moie zakasnitil Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledeca ceteri meseca. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se osusi i otpadne, dok oni drugi, normalni i zdravi, tako reci ne kaliraju. Gubitke vode biljka nadoknaduje dopunjujuci plod svezorn hranom, sve dok je list zelen i fotosinteza mogu¬ca. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu, sladi su i hranljiviji, ma-nje opori. Njihova masa i u novembru je ista: 0,6 - 1,1 gram. Oko 30% plodova moze da saceka prolece na I biljci. Kao suvi dobri su za caj.

Pomenuti prinos se moze ocekivati i u sledecih 20 god¬ina. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Susa je najveci neprijatelj svih biljaka,

pa i aronije.

Orezivanjem grana starih 5 - 7 godina podmladuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Drvo sporo raste, tvrdo je kao dren, i dostize visinu od 1,5 - 2,5 metra, tako da se lako bere sa zemlje. Otpoma je na bolesti i ste¬tocine, pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zastite. Kao takva, aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. organskoj iii bio-ekoloskoj proizvodnji, koja je jedan nivo iznad organske. Kada biljke, za 4-5 godina, odrastu u vis¬inu preko jednog metra, onda one same suzbijaju korov u redu, a meduredno rastojanje se kosi. Posle desete go dine, ako je izmedu redova niska trava, ne mora ni da se kosi, tako da vocnjak aronije predstavlja pravu oazu zivotinjskog sveta, idealno staniste za ptice pevacice, prepelice, jarebice, fazane, zeceve ... U aprilu, kada se vocnjak zabeli od mnogobrojnih evetova, kao kada padne sneg, aronija je dobra pcelinja pasa.

Postoji veci broj sorti i klonova, od kojih su najpoznatije finska Viking i ceska Nero. Godine 2010. aronijaje upisana u listu vocnih vrsta u Srbiji, sa jednim predstavnikom - SOf¬tom Nero. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita bilj¬ka. Pored plodova, lisce moze da se koristi za caj, Bogato je vitaminom P. Po izgledu podseca na list visnje,

Prvi zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaeiji PIK Takovo, Gomji Milanovae, sedamdesetih godina XX veka.

Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja, pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Koristi se sarno kao bojadiser, jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Litar sirupa moze da oboji 100 1 vode. Od kilograma plodova moze da se iscedi 600 ml soka koji se cuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sacuvala prirodna aroma voca, Osim ovoga, plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje dzemova i slatka, zelea, onda za dobijanje vina, rakije, i likera, kao sto se to radi od grozda.

Ovaj clanak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije, jer je ovo voce vise lek nego hrana. Svako domacinstvo moze da pronade malo mesta na svojoj okucnici da zasadi aroniju, i pocne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. U eri sirenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida, evo voca koje je priroda podarila coveku kao stvorenog za tako nesto.

Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim mater¬ijama. Sadrze od 25-30% suve materije, najvise saharida, secera od 6,2 - 10,8%, eeluloze 3,0 - 3,1%, pektina 0,63 - 0,75%, organskih kiselina od 0,7 - 1,3% i antocijana (600 - 2300 mg%). U njma je prava rizniea (1,55%) makro i mikro elemenata kao sto su gvozde, ka1cijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vit¬amini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega sto se nalazi u zrelim plodovima erne aronije, najvaznije su bojene materije, antoeijani. Nadeno je 1480 mg antoeijana na 100 g svezih plodova, dok je koneentraeija proanto¬eianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najvise u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj nacin bilj¬ka stiti sadrzaj, meso i seme ploda, od stetnog dejstva UV zracenja, Boja i sjaj bobiea privlace ptiee i druge zivotin¬je da se njima hrane i na taj nacin obavljaju rasejavanje i sirenje vrste.

Aronija sadrzi najvise antioksidanasa od 277 vrsta namir-niea koje koristi covek, ukljucujuci i drugo jagodicasto voce, bobiee, eitruse, povrce, zitarice i zacine. Medu antoeijanima aronije nalaze se eianidin-3-galaktizid, epieatehin, kafeinska kiselina, kvereetin, delfinidin, petunidin, pelargonidin, peonidin i malvadin. Sve su to antioksidantni fenoli - flavonoidi. Apsorbuju slobodne radikale.

Sadrzaj antioksidanata izrazava se u tzv. ORAC jediniea-rna, antioksidativnom kapaeitetu (The oxigen radical absorbance capacity), kojih u aroniji ima 16100, tj. 16100 mikro molova na 100 g ploda sto je rnnogo vise od boro¬vniee, kupine, maline ili erne ribizle. Dnevne potrebe cove¬ka iznose od 3000 - 5000 ORAC jediniea, te je ljudskom bicu dovoljno da konzumira 20 - 30 grama ovog voca, ili isto toliko bobiea.

Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti, kao sto su karei¬nom debelog ereva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronicna zapaljenja, gastro problemi ukljucujuci i cir, i zapaljenja oka (uveitis).

Jaca imuni sistem te je dobra hrana - lek za decu, sportiste i rekonvaleseente.

Usporava proeese starenja i ima antisepticko dejstvo.

Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi sebe sacuvala od insekata, gljiviea, bakterija i virusa, a koji se jednom recju nazivaju fitoneidi ili biljni antibiotiei, covek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode.

U ishrani i medieini aronija se koristi uglavnom kao hladno cedeni vocni sok, sirup. Vee je receno da se od kilograma svezih, neostecenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro erne boje, koji se konzervise pasterizaeijom u staklenoj ambalazi, flasama od 270 ili 700 ml. Ovakav sok se koristi razreden u vodi, caju ili drugim vocnim sokovima, kao sto su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka sarzaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetska vrednost je max. 63 keal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola case od jogurta.

Aronija se koristi i za spravljane dzemova. Posle eedenja soka, drozda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija dzem. Seme je veoma sitno, kao seme kima, i pomaze ciseenju organa za varenje. Ovaj dzem se jede po malo, kasicicom, kao med, jer je on ust¬vari lek dobijen direktno iz prirode. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrze malo secera, opori su, ali je to dobro za obolele od diabetesa. Medutim, kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesee dana, postaju sladi i ukusniji, te se moze pojesti po jedna saka plodova, sto je dovoljno za dnevne potrebe coveka u pobrajanim vitaminima i drugim zastitnim materijama. Vee smo navikIi na to da se lekovi ne odIikuju do brim ukusom. Posle nekoliko konzumiranja covek se privikne i rado ih koristi u svezem stanju.


Dr. Ivo Djinović

Powered by Bullraider.com

Poslednji oglasi

Kontejnirane sadnice i plod Oskoruse
( / Voćarstvo)
10-29-2014
vonce sadnice
( / Rasadnici)
10-29-2014
vocne sadnice iz ,,RASADNIKA CEDIC"
( / Rasadnici)
10-23-2014
Sadnice kivija
( / Voćne sadnice)
10-23-2014
Sadnice kalemljenog Oraha,naj-ponuda
( / Rasadnici)
10-20-2014
sadnice jagoda od 5 do 7 din
( / Voćne sadnice)
10-20-2014
Kalibrator za orahe i lešnike
( / Oprema i alati)
10-17-2014
Specijalna ponuda Rasadnika Smiljkovic!
( / Voćne sadnice)
10-17-2014
vonce sadnice povoljno
( / Rasadnici)
10-17-2014
ARONIJA PROIZVODI I SADNICE
( / Povrtarski proizvodi)
10-13-2014
ARONIJA
( / Rasadnici)
10-13-2014
Vocne i lozne sadnice,naj-ponuda
( / Rasadnici)
10-09-2014
noimage
( / Rasadnici)
10-09-2014
Očišćeni lešnici
( / Voćarstvo)
10-07-2014
Voćne sadnice i vinova loza
( / Voćne sadnice)
10-07-2014
Aronija
( / Voćne sadnice)
10-07-2014
Prodajem dva kombajna i sejalicu sitnog semena
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
09-30-2014
noimage
( / Vinogradarstvo)
09-25-2014
noimage
( / Vinogradarstvo)
09-25-2014
noimage
( / Rasadnici)
09-22-2014
Sadnice maline Wilamet sa 1200mnv,srdjan
( / Voćne sadnice)
09-22-2014
Sadnice Vocne, Medonosne, Egzoticne
( / Voćne sadnice)
09-19-2014
Vocne i lozne sadnice,naj-ponuda
( / Rasadnici)
09-17-2014
Kvalitetne vocne sadnice, cena povoljna!
( / Voćne sadnice)
09-17-2014
Sadnice lesnika prodaja
( / Voćne sadnice)
09-14-2014
aronija maticni sok
( / Voćarstvo)
09-08-2014
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
09-08-2014
noimage
( / Vinarstvo)
09-08-2014

Vesti iz sveta

Objavljeno 24/09/2014, 19:33
japancima-vozovi-koji-idu-320-na-sat-nisu-dovoljno-brzi-sada-prave-jos-brzeTačno 50 godina od kada je Japanom krenuo najbrži tamošnji voz, tada brzinom od 210 kilometara na sat, počinju radovi na „maglevu“ čija će brzina biti...
Objavljeno 02/09/2014, 09:49
srpski-student-opeljesio-banke-u-sadMarko Perović (23) nalazi se među četvoricom uhapšenih u gradu Konkordu zbog prevare od više hiljada dolara sa platnim karticama. Od obećane zemlje do...
Objavljeno 02/09/2014, 09:40
napravljen-kljuc-iz-3d-stampaca-koji-otvara-sve-braveInženjeri Džos Vejers i Kriščan Holer koriste tehnologiju 3D štampanja da bi napravili univezalne ključeve koje mogu da otvore svaku bravu. 3D ključ...
Objavljeno 02/09/2014, 08:34
oprez-nova-opcija-na-fejsbuku-napravice-vam-pakao-od-zivota Najpopularnija društvena mreža na svetu testira novu opciju za svoju mobilnu aplikaciju, a ona će omogućiti pretraživanje starih postova po tuđim...
Objavljeno 02/09/2014, 08:23
kako-cemo-u-buducnosti-pretrazivati-internetEvolucija Googleovog algoritma za pretraživanje ujedno otkriva i ponešto o viziji budućnosti razvoja najpopularnijeg pretraživača. Pogledajmo kako su...
Objavljeno 02/09/2014, 08:07
fidel-kastro-eu-i-sad-resile-da-se-obracunaju-sa-poslednje-dve-velike-sile-rusijom-i-kinom-podsecaju-me-na-naciste Bivši predsednik Kuber Fidel Kastro je danas oštro kritikovao Sjedinjene Američke Države i Evropu, optužujući ih za ratno huškanje, dok je predstavnike...

Srbija danas

Objavljeno 29/10/2014, 21:40
b-in-li-d-c-zb-g-250-vr МАЛОЛЕТНИК, стар непуних 17 година, доживео је у сеоској кафани у књажевачком селу Минићево праву тортуру! Њега су, како „Новости“ сазнају двојица...
Objavljeno 17/10/2014, 21:00
srbija-uvozi-najgoru-kategoriju-mesa-koja-je-u-velikom-broju-zemalja-eu-zabranjena-cak-i-za-ishranu-zivotinja Za samo osam meseci u Srbiju je uvezeno gotovo 20.000 tona mehanički otkoštenog mesa (MOM), odnosno drobljene šije, leđa, trtice, kosti i kože...
Objavljeno 13/10/2014, 21:57
prevaranti-starim-novcanicama-kupovali-stoku-po-vasarimaZaječarska policija privela je Nišlije S.S. (29) i N.M. (60), koji se terete da su novčanicama u apoenima od po pet hiljada dinara, koje su štampane u...
Objavljeno 09/10/2014, 21:35
traktor-mu-iscupao-ruku-iz-ramena-jednom-rukom-vozio-4-kilometraDamir Perić (24), iz sela Vlaole kod Majdanpeka, koga je pre dva dana zadesila teška nesreća u kojoj je ostao bez ruke, počinio je junački potez. Damir...
Objavljeno 24/09/2014, 19:12
legalizacija-marihuane-u-srbijiHumanitarna mreža organizacija i pojedinaca okupila se i javno deluje sa prvim i najvažnijim ciljem - pokretanje inicijative za izmenu zakona o upotrebi...
Objavljeno 10/09/2014, 17:52
r-lj-izn-n-d-n-vucic-dbi-rus-subv-nci-z-srps-u-p-lj-privr-duСрбија је, по свему судећи, на корак да пропусти још једну историјску шансу. Како редакција „Србин инфо“ сазнаје, у Москви су веома изненађени изјавом...

Pretraga

IMAGE POGLEDAJTE Napravljen ključ iz 3D štampača koji otvara sve brave!
utorak, 02 septembar 2014
Inženjeri Džos Vejers i Kriščan Holer koriste tehnologiju 3D... Read More...
IMAGE Kinezi prave supersoničnu podmornicu bržu od aviona
utorak, 02 septembar 2014
Podmornice spadaju među najsporija prevozna sredstva, pri čemu... Read More...
REVOLUCIJA: Otkrivena dva nova leka za hepatitis C!
utorak, 05 avgust 2014
Nemački i američki naučnici pokazali da određene kombinacije... Read More...

Najnovije sa foruma

  • Nema diskusija za prikaz

Statistika

Ko je na mreži: 24 gostiju i nema prijavljenih članova

Poljoprivredni portal Voćar 2002-2014, Sva prava zadržana

Izrada Sladjan Savić