Poljoprivredni portal VOĆAR

Prijatelji sajta

Srbija danas

Slika Лондонски уговор 1915 – пропуштена шанса
Ponedeljak, 21 April 2014
Двадесет шестог априла се навршава 99 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим... Read more...
Slika TITO NARUČIO KRVAVI USKRS: Saveznici 1944. bombardovali Beograd gore nego Luftvafe!
Četvrtak, 17 April 2014
  Na prestonicu Srbije palo 1.457 bombi prvog i drugog dana pravoslavnog Uskrsa. Porušeno je ukupno 687 zgrada, a 20. aprila je u ruševinama pronađen 1.161 leš. Broj teško povređenih bio je 1.468. Engleski avioni bombardovali danju Krvavi... Read more...
Slika EU uništava srpsku prehrambenu industriju
Četvrtak, 17 April 2014
BEOGRAD – Propisi Evrpske unije, koji zabranjuju Srbiji da čak i prevozi sveže meso preko teritorije njenih država članica, ozbiljno ugrožava našu prehrambenu industriju, upozoravaju agrarni stručnjaci. Zbog toga bi Ministarstvo... Read more...

Poljoprivredne vesti

Slika Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u za navodnjavanje
Četvrtak, 17 April 2014
Sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine raspisao konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u ovoj godini za navodnjavanje u iznosu od 274 miliona dinara, protivgradne mreže 360 miliona i plastenike 70 miliona, kao i da će za male prerađivačke... Read more...
Slika Poljoprivrednici traže izmenu pravilnika o subvencijama
Četvrtak, 17 April 2014
BEOGRAD, 17. aprila 2014. (Beta) - Udruženje poljoprivrednika "Pančevački ratari" poslalo je u četvrtak zahtev Ministarstvu poljoprivrede da pravilnik o subvencijama poljoprivrednicima u 2014. godini izmeni i dopuni u delu koji se odnosi na... Read more...
Slika Odobreno 3,28 mil evra za agrar
Četvrtak, 10 April 2014
Novi Sad -- Fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine odobrio je 3,28 miliona evra za namenske kredite. Krediti se mogu koristiti za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje, traktora, podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i opreme u... Read more...
Slika Ove evropske namirnice nisu dovoljno dobre za Srbiju
Četvrtak, 10 April 2014
Zbog neispunjavanja propisanih standarda kvaliteta i bezbednosti mnoge proizvode iz Evropske Unije na srpskim granicama sačeka „rampa“. Zabrana stupa iz istih razloga kao što je nedavno sa tržišta EU povučena štrudla sa smokvama... Read more...
Slika Кредити за пољопривреднике
Nedelja, 06 April 2014
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ове недеље је потписало споразум о кредитној подршци и осигурању пољопривредних... Read more...

Najnovije sa foruma

Nema poruka za prikaz.

Marketing

Anketa

Da li vam je važno da sadnica ima sertifikat?
 

Statistika

Imamo 49 gostiju online
Korisnička ocena: / 0
SlaboNajbolje 

Aronia melanoearpa (Miehx.) Elliott je kod nas malo poznata vrsta voca koja potice iz vlaznih suma i barustina istocnog dela Seveme Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomacila i masovno se gaji, kao i u Poljskoj. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry ("cakberi"), sto u slobodnom prevodu znaci "zapirusa", jer se tesko guta, kao sto je to slucaj sa tmjinama ili osko¬rusom, pa i musmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga sto sadrzi dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi vocari su je nazvali "ruska oskorusa'', iako joj plod liCi na borovnieu. Ruski naziv ove zapiruse je "cemoplo¬dnaja rjabina". U nekim nasim krajevima nazivaju je i "ema oskorusa''. Od svih biljaka koje poznaje nas narod, plodovi aronije najvise podsecaju na emi glog.

Pripada familiji ruza - Rosaceae, podfamiliji Malo¬ideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: emu aroni¬ju: A. melanocarpa, ervenu: A. arbutifolia (L.) Pers. i pur¬pumu - A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome sto pri¬pada podfamiliji jabuka, vidi se da su botanicari imali u vidu gradu njenog ploda. Od sve tri vrste, ema aronija ima najveci znacaj sa stanovista coveka. Spada u najiekovitije vrste voca. Lako se gaji i odrzava, Gaji se slicno kao oblacinska visnja iIi leska. Nairne, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se zbun slican zbunu leske. Da bi se olaksalo njeno gajenje, omogucila meduredna obrada, rezidba i berba, moze se kalemiti najarebiku (Sor¬bus aucuparia), koja se u Rusiji naziva "krasnoplodnaja rjabina", u Ukrajini "gorobina zvicajna'', onda na divlju krusku i emi glog (Crataegus laevigata), mada se prima i na druge vrste gloga kao sto su beli i erveni, C. monogina i C. pinnatifida. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 em, tako da ce sadniea na kalemu imati mini¬mum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Moze se kalemiti na razne nacine; ocenjem, "cipovanj em" , engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voca. Izbor nacina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plernke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povecan prinos i kvalitet, a podloga ne utice na ukus. Ove dye vrste biljaka ukrstao je Micurin i dobio dye nove, sin-teticke sorte - "sorbaronije", Likema i Desertna Micurina, jos 1905. Medutim, nisu se prosirile u praksi.

Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najcesce se gaji na svom korenu, kao zbun, I ovaj zbun se moze oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stab ala, kako bi se olaksalo osuncavanje, norma Ina fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odseeaju do zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povecanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi" blizu povrsine i na taj nacin obaviti "podmladivanje".

Pojedinacni zbun za desetak godina rasta moze da razvije i preko 30 izdanaka koji ce svi biti u rodu. Ovakav poteneijal bujnosti i rodnosti aronija moze da zahvali mocnom korenovom sistemu. Biljka stara 13 godina raz¬vija korenov sistem u precniku od dva metra, do dubine od 160 em. Prosecan precnik krune u to vreme bio je 347 em. U mladim zasadima korenov sistem zauzima povrsinu koju projektuje kruna. Najveca masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 em. Najveci deo korena nalazi se u precniku od 50 em oko stabla; 44%, a na svakih slede?ih 50 em jos po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom cemozemu aronija razvije korenov sistem sa zilama ukupne duzine 711 m, na dubini do 130 em. Pri tome, zile tanje od 1 mm u precniku cine 91 - 95%, od 1- 3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm.

Na ovaj nacin aronija obezbeduje neverovatno jaku usisnu moe korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu sarno preko korenovih dlacica i tankih zila, dok debele sluze za pricvrscivanje i transport hranljivih mate¬rija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenja¬vanje peskova, pepelista, deponija i jalovista,

Sadi se u jesen, kada na sadnicama opadne list, naj¬cesce krajem novembra. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lisca ervene, ljubicaste iii braon boje. Najcesce se sade dvogodisnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljista, osim zasoljenim, za razliku od visokozbunaste borovniee koja dobro uspeva sarno na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze na vecim nadmorskim visi-nama, najcesce iznad 750 m, a tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja ste-tne sastojke iz zemljista, vode i vazduha, te se mo¬ze gajiti i u blizini indus-trijskik zagailivaca i ter¬

moelektrana.

Najbolja gustina sad¬nje je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 rnkv. veg- SI.4 Najbujnije biljke iz kulture etacionog prostora. Prve prorode vee u drugoj godini iivota. berbe su moguce u tre- ali najveci deo tek u trecoj godini zivota. Tada se formira prosecno po dva grozda na biljci, sa oko 35 - 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. Dakle, u prvoj godini po sadnji dvogodisnjih sadnica, moze se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledecoj sezoni zbun daje po 7-8 grozdova, 200 - 300 grama po biljci iii 4400 do 6600 kg po hektaru. Pojedi¬nacni plodovi imaju masu od 0,6 - 1,1 gram, tako da ujed¬nom kilogramu ima od 1000 - 1600 plodova. U plodu se nalazi par komada vrlo sitnog semena, cija je apsolutna mas a (mas a 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom, uz redovne mere nege, u prvom redu unistavanju korova, u desetoj godini zivota biljka aronije moze da donese prinos od oko

5 -10 kg po zbunu, iii 11 do 22000 kg/ha. Sa berbom se

ne moie zakasnitil Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledeca ceteri meseca. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se osusi i otpadne, dok oni drugi, normalni i zdravi, tako reci ne kaliraju. Gubitke vode biljka nadoknaduje dopunjujuci plod svezorn hranom, sve dok je list zelen i fotosinteza mogu¬ca. Stajanjem plodovi dobijaju na kvalitetu, sladi su i hranljiviji, ma-nje opori. Njihova masa i u novembru je ista: 0,6 - 1,1 gram. Oko 30% plodova moze da saceka prolece na I biljci. Kao suvi dobri su za caj.

Pomenuti prinos se moze ocekivati i u sledecih 20 god¬ina. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Susa je najveci neprijatelj svih biljaka,

pa i aronije.

Orezivanjem grana starih 5 - 7 godina podmladuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Drvo sporo raste, tvrdo je kao dren, i dostize visinu od 1,5 - 2,5 metra, tako da se lako bere sa zemlje. Otpoma je na bolesti i ste¬tocine, pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zastite. Kao takva, aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. organskoj iii bio-ekoloskoj proizvodnji, koja je jedan nivo iznad organske. Kada biljke, za 4-5 godina, odrastu u vis¬inu preko jednog metra, onda one same suzbijaju korov u redu, a meduredno rastojanje se kosi. Posle desete go dine, ako je izmedu redova niska trava, ne mora ni da se kosi, tako da vocnjak aronije predstavlja pravu oazu zivotinjskog sveta, idealno staniste za ptice pevacice, prepelice, jarebice, fazane, zeceve ... U aprilu, kada se vocnjak zabeli od mnogobrojnih evetova, kao kada padne sneg, aronija je dobra pcelinja pasa.

Postoji veci broj sorti i klonova, od kojih su najpoznatije finska Viking i ceska Nero. Godine 2010. aronijaje upisana u listu vocnih vrsta u Srbiji, sa jednim predstavnikom - SOf¬tom Nero. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita bilj¬ka. Pored plodova, lisce moze da se koristi za caj, Bogato je vitaminom P. Po izgledu podseca na list visnje,

Prvi zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaeiji PIK Takovo, Gomji Milanovae, sedamdesetih godina XX veka.

Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja, pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Koristi se sarno kao bojadiser, jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Litar sirupa moze da oboji 100 1 vode. Od kilograma plodova moze da se iscedi 600 ml soka koji se cuva posle "visoke pasterizacije" na 92 stepena C. Ne koristi se sterilizacija kako bi se sacuvala prirodna aroma voca, Osim ovoga, plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje dzemova i slatka, zelea, onda za dobijanje vina, rakije, i likera, kao sto se to radi od grozda.

Ovaj clanak ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije, jer je ovo voce vise lek nego hrana. Svako domacinstvo moze da pronade malo mesta na svojoj okucnici da zasadi aroniju, i pocne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi nz godina. U eri sirenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida, evo voca koje je priroda podarila coveku kao stvorenog za tako nesto.

Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim mater¬ijama. Sadrze od 25-30% suve materije, najvise saharida, secera od 6,2 - 10,8%, eeluloze 3,0 - 3,1%, pektina 0,63 - 0,75%, organskih kiselina od 0,7 - 1,3% i antocijana (600 - 2300 mg%). U njma je prava rizniea (1,55%) makro i mikro elemenata kao sto su gvozde, ka1cijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vit¬amini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega sto se nalazi u zrelim plodovima erne aronije, najvaznije su bojene materije, antoeijani. Nadeno je 1480 mg antoeijana na 100 g svezih plodova, dok je koneentraeija proanto¬eianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najvise u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj nacin bilj¬ka stiti sadrzaj, meso i seme ploda, od stetnog dejstva UV zracenja, Boja i sjaj bobiea privlace ptiee i druge zivotin¬je da se njima hrane i na taj nacin obavljaju rasejavanje i sirenje vrste.

Aronija sadrzi najvise antioksidanasa od 277 vrsta namir-niea koje koristi covek, ukljucujuci i drugo jagodicasto voce, bobiee, eitruse, povrce, zitarice i zacine. Medu antoeijanima aronije nalaze se eianidin-3-galaktizid, epieatehin, kafeinska kiselina, kvereetin, delfinidin, petunidin, pelargonidin, peonidin i malvadin. Sve su to antioksidantni fenoli - flavonoidi. Apsorbuju slobodne radikale.

Sadrzaj antioksidanata izrazava se u tzv. ORAC jediniea-rna, antioksidativnom kapaeitetu (The oxigen radical absorbance capacity), kojih u aroniji ima 16100, tj. 16100 mikro molova na 100 g ploda sto je rnnogo vise od boro¬vniee, kupine, maline ili erne ribizle. Dnevne potrebe cove¬ka iznose od 3000 - 5000 ORAC jediniea, te je ljudskom bicu dovoljno da konzumira 20 - 30 grama ovog voca, ili isto toliko bobiea.

Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti, kao sto su karei¬nom debelog ereva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronicna zapaljenja, gastro problemi ukljucujuci i cir, i zapaljenja oka (uveitis).

Jaca imuni sistem te je dobra hrana - lek za decu, sportiste i rekonvaleseente.

Usporava proeese starenja i ima antisepticko dejstvo.

Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi sebe sacuvala od insekata, gljiviea, bakterija i virusa, a koji se jednom recju nazivaju fitoneidi ili biljni antibiotiei, covek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode.

U ishrani i medieini aronija se koristi uglavnom kao hladno cedeni vocni sok, sirup. Vee je receno da se od kilograma svezih, neostecenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro erne boje, koji se konzervise pasterizaeijom u staklenoj ambalazi, flasama od 270 ili 700 ml. Ovakav sok se koristi razreden u vodi, caju ili drugim vocnim sokovima, kao sto su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka sarzaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetska vrednost je max. 63 keal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola case od jogurta.

Aronija se koristi i za spravljane dzemova. Posle eedenja soka, drozda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija dzem. Seme je veoma sitno, kao seme kima, i pomaze ciseenju organa za varenje. Ovaj dzem se jede po malo, kasicicom, kao med, jer je on ust¬vari lek dobijen direktno iz prirode. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrze malo secera, opori su, ali je to dobro za obolele od diabetesa. Medutim, kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesee dana, postaju sladi i ukusniji, te se moze pojesti po jedna saka plodova, sto je dovoljno za dnevne potrebe coveka u pobrajanim vitaminima i drugim zastitnim materijama. Vee smo navikIi na to da se lekovi ne odIikuju do brim ukusom. Posle nekoliko konzumiranja covek se privikne i rado ih koristi u svezem stanju.


Dr. Ivo Djinović

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Okite creva
Okite creva
( / Oprema i alati)
gotova sezona
gotova sezona
( / Voćne sadnice)
Presa za seno  DAJC FAR HD 440
Presa za seno DAJC FAR HD 440
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Setvospremac JOHNDEER
Setvospremac JOHNDEER
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
H I T setvospremac ! ODLICAN
H I T setvospremac ! ODLICAN
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
KEMBRIDZ VALJCI , 2 komada
KEMBRIDZ VALJCI , 2 komada
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
PLUG VOGELNOOT FARMER , u ekstra stanju
PLUG VOGELNOOT FARMER , u ekstra stanju
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Plug RABEWERK STAR ,  4 brazde obrtac
Plug RABEWERK STAR , 4 brazde obrtac
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Traktor Hurliman H6135 ELITE
Traktor Hurliman H6135 ELITE
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
prolecna rasprodaja
prolecna rasprodaja
( / Voćne sadnice)
Kredit za one u poljoprivredi.
Kredit za one u poljoprivredi.
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Voćne sadnice i lozni kalem
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
2006 Matermacc Magicsem 4000,SEJALICA
2006 Matermacc Magicsem 4000,SEJALICA
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
polagac folije
polagac folije
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Cerupac pilica
Cerupac pilica
( / Oprema i alati)
Voćne sadnice i lozni kalem
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
Termo metal grablje v9
Termo metal grablje v9
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)

Pretraga

Obavezno pogledajte

Slika Holanđani dobili prvi autoput koji svetli u mraku
Četvrtak, 17 April 2014
Tehnologija svetleće horizontalne signalizacije, koju su 2012. predstavili holandski studio Roosegaarde i kompanija Heijimans, po prvi put je našla praktičnu primenu na jednoj deonici autoputa u toj zemlji. U pitanju je foto-svetleći prah koji... Read more...
Slika KASNO JE ZA ZEMLJU: 2040. London nestaje pod vodom, Evropa postaje Sahara!
Sreda, 16 April 2014
Vrlo zanimljiv intervju s Džejmsom Lavlokom, čuvenim naučnikom koji je, iako ga mnogi smatraju kontroverznim, poznat po nizu prilično preciznih predviđanja o ponašanju klimatskog sistema Zemlje, osvanuo je u uglednom britanskom listu... Read more...
Slika SENZACIONALNO: Naučnici otkrili novu česticu - tetrakvark!
Sreda, 16 April 2014
Svet fizike elementarnih čestica više nikad neće biti isti - rezultati ispitivanja podataka pokazali su da smo otkrili novu formu materije ŽENEVA - Uhvaćen!Postojanje tetrakvarka, čudesne čestice koja je zasad postojala samo... Read more...

Baneri

Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Da li ste za ulazak u EU?
 

   Kalemarski noz  Kalem trake ivi

Copyright © 2010-2013. Sva prava zadržana.