Poljoprivredni portal VOĆAR

Prijatelji sajta

Srbija danas

Slika NORVEŠKA TRAŽI RADNIKE: Plata u proseku 4.500 evra
Sreda, 29 Januar 2014
Ovoj skandinavskoj zemlji potrebni su ljudi različitih profesija, a stranac u Norveškoj može ostati šest meseci dok traži zaposlenje   OSLO - Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su... Read more...
Slika AFERA NADUVANI RAČUNI: Obradoviću, kad će otkazi zbog pljačke građana?
Sreda, 29 Januar 2014
Obradović: Kada dođe do efikasnijeg poslovanja, odgovornost će dobiti moje ime i prezime, i tad ću biti odgovoran; Stručna javnost smatra da hitno treba smeniti rukovodioce u EPS BEOGRAD - Ko je kriv?Dok građani stoje u redovima kako bi... Read more...
Slika PROMENA KALENDARA: Srbi dogodine slave Božić u decembru?!
Sreda, 29 Januar 2014
Na saboru koji je sazvao patrijarh Vartolomej očekuju koraci ka jedinstvu pravoslavnog sveta, ali i unapređenju saradnje pomesnih pravoslavnih crkava   Vaseljenski patrijarh Vartolomej za 9. mart 2014. sazvao je poglavare svih kanonskih... Read more...

Poljoprivredne vesti

Slika Odobreno 3,28 mil evra za agrar
Četvrtak, 10 April 2014
Novi Sad -- Fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine odobrio je 3,28 miliona evra za namenske kredite. Krediti se mogu koristiti za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje, traktora, podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i opreme u... Read more...
Slika Ove evropske namirnice nisu dovoljno dobre za Srbiju
Četvrtak, 10 April 2014
Zbog neispunjavanja propisanih standarda kvaliteta i bezbednosti mnoge proizvode iz Evropske Unije na srpskim granicama sačeka „rampa“. Zabrana stupa iz istih razloga kao što je nedavno sa tržišta EU povučena štrudla sa smokvama... Read more...
Slika Кредити за пољопривреднике
Nedelja, 06 April 2014
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ове недеље је потписало споразум о кредитној подршци и осигурању пољопривредних... Read more...
Slika Zabrana izvoza sadnica loze u Evropsku uniju koči srpske proizvođače
Nedelja, 06 April 2014
Veliki problem proizvođača loznog sadnog materijala u Srbiji je zabrana izvoza u zemlje Evropske unije, kao i nedavna zabrana izvoza voćnih sadnica u Hrvatsku, istaknuto je na sednici Grupacije za preradu i promet voća, povrća, šumskih plodova... Read more...
Slika Скоро 14 милиона бесповратних средстава за пољопривреду
Nedelja, 06 April 2014
  Горњи Милановац - Општини Горњи Милановац дата је сагласност Министарства пољопривреде Владе Републике Србије на предлог Програма... Read more...

Najnovije sa foruma

Marketing

Anketa

Da li vam je važno da sadnica ima sertifikat?
 

Statistika

Imamo 75 gostiju online

Pretraga Foruma

Keyword
Dobro došli, gost
Korisničko ime Lozinka: Zapamti me
Ribizla
  • Strana:
  • 1

TEMA: Crna ribizla

Crna ribizla pre 1 godinu, 4 meseci #211

  • admin
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Poruke: 12
  • Karma: 2
Crna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago Srbije


Crna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago SrbijeCrna ribizla - neiskorišceno 'crno' blago Srbije
Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina.



Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

Danas, nažalost, proizvodnja gotovo i da ne postoji i statistika je cak i ne beleži.

Kod nas formiran je uži centar za gajenje ribizle kao što je Kopaonik-Željin. Za razliku od naseg regiona u svetu zastupljenost crne ribizle je velika:

- Velika Britanija ima pod crnom ribizlom 6.500 ha sa prosecnom godišnjom proizvodnjom od 32.000 t.
- Nemacka ima oko 4.500 ha i prosecnu proizvodnju od 15.000t.
- Francuska ima oko 1.600 ha i prosenu proizvodnju od 7.600 t
- Italija ima 7.230 ha prosecna godišnja proizvodnja od 45.580t.

Domaca i svetska tržišta su otvorena za sorte i kvalitetne plodove i preradjevine od crne ribizle, onda jasno proizilazi da je ova vocna kultura veoma perspektivna.

Biljka crne ribizle nalik je crvenoj ribizli. Razlika je u tome što listovi cme ribizle s donje strane imaju uljne žlezde. Kod crne ribizle cvetovi su žuckasto-zeleni, a po rubovima smedje--crveni. Bobice su u pocetku crveno-smedje, a kad sazru postaju kao kod crvene ribizle.

Plod ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, pored toga služe za spravljanje raznih preradjevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, u konditorskoj industriji kao dodaci u spravljanju bombona, cokolada, kremova, pudinga i dr.

Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a narocito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i antocijanina. Odlikuje se specificnim mirisom. Sadrži dosta šecera, belancevina mineralnih supstanci i tanina.

S obzirom na kolicinu C vitamina, plod crne ribizle sprecava infekcije, a pre svega upalu pluca. Plodovi i sok jako su korisni kod bubrežnih bolesti i grcevitih bolova probavnih organa. Preporucuje se za jacanje i cišcenje krvi. Listovi pokrecu rad bubrega i deluju korisno kod svih pojava reumaticnih bolesti.

Caj od listova crne ribizle preporucuje se kod bolnog mokrenja, migrena, grcevitog kašlja, preventivno sredstvo protiv stvaranja peska i bolesti mokracnog mehura..

U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne. Plod ribizle i njegove preradevine potpomažu normalizaciji i stabilizovanju krvnog pritiska, posebno je preporucljiv za osobe koje imaju visok pritisak, zatim u popravci krvne slike posebno kod malokrvnosti. Utvrdeno je da sok crne ribizle pomaže pri lecenju krvarenja desni i proširenih vena i da pozitivno utice na povecanje nivoa koncentracije potrebne kod mnogih zanimanja i pri ucenju.On takode blagotvorno deluje na žene u toku graviditeta i laktacije. U svakom slucaju preporuka je da se plodovi ribizle što više koriste u svakodnevnoj ishrani.

Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

U meduvremenu stvoreno je mnogo kvalitetnih sorti koje dobro podnose nepovoljne uslove gajenja i znatno vecih prinosa (iznad 20 t/ha). U svetu je znatno porasla potražnja obojenog voca kao znacajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za coveciji organizam a medu njima je vodeca crna ribizla. Sve više je razloga za njeno ponovno uvodenje u proizvodnju.

Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste vocne vrste (nema naslona i manje sadnog materijala po hektaru) i apsolutno je bez uvoznih komponenti. Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vracanje ovoj vrsti.

Crna ribizla (a i druge dve) najbolje uspeva i rada u humidnim planinskim podrucjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom prirodnom vlažnošcu vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zašticene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu, jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraci životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, narocito crna u toku dubokog zimskog odmora cak i do – 30°C. Cvetovi vodecih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do – 6°C bez oštecenja što je dobro u slucajevima kada eventualno dode do takvih pojava .

Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina odnosno ona ostaje na jednom mestu i više od tog perioda. Zbog toga treba valjano pripremiti zemljište za sadnju ribizle jer od toga zavisi dugovecnost i produktivnost zasada. S obzirom na dubinu prostiranja korena ribizle duboko oranje ili rigolovanje izvesti do dubine od 35 – 40 cm niz nagib. Ako je nagib veliki i prelazo 5°, oranje obaviti ukoso tako da ne bude zadržavanja vode a da se istovremeno postigne njeno lagano oticanje bez erozije.

Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišca pa do kretanja vegetacije u prolece. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove vocke. Za sadnju kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm.

Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštecene žile i ošteceni nadzemni delovi. Zatim se žile skracuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su krace samo im se obnovi rez. Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zade oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika cinije za zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno.

Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24.

Pri prolecnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.

Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se usitni. Zatim se pristupa njegovoj daljoj pripremi koja se sastoji u iznošenju i rasturanju stajnjaka i njegovom zaoravanju, odnosno mešanju sa zemljom putem frezerovanja. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna kolicina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovcijeg ili govedjeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.

Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvo spremacem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u prolece.

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da naknadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli.

Vecina sorti ribizle sazreva ujednaceno pa se berba može obavljati jednokratno a najviše u dva navrata.

Jedan radnik može da nabere 4 do 6 kg plodova na sat odnosno 40 do 60 kg za desetocasovno radno vreme. Od 60 – 70% procenata ukupne berbe ribizle obavlja se rucno. U mnogim oblastima gajenja crne ribizle prihvacena je mehanizovana berba, kako bi se smanjila potreba za rucnom berbom. Savremene mašine za berbu funkcionišu tako što se krecu niz red i otresaju bobice na prenosnu traku.

Berbu ne treba obavljati u jutarnjim casovima ako ima rose niti po velikim vrucinama u podnevnim satima.

Snežana Đakovic
Poslednja izmena: pre 1 godinu, 4 meseci od admin.
  • Strana:
  • 1
Vreme za kreiranje strane: 0.13 sekundi
Presa za seno  DAJC FAR HD 440
Presa za seno DAJC FAR HD 440
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Setvospremac JOHNDEER
Setvospremac JOHNDEER
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
H I T setvospremac ! ODLICAN
H I T setvospremac ! ODLICAN
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
KEMBRIDZ VALJCI , 2 komada
KEMBRIDZ VALJCI , 2 komada
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
PLUG VOGELNOOT FARMER , u ekstra stanju
PLUG VOGELNOOT FARMER , u ekstra stanju
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Plug RABEWERK STAR ,  4 brazde obrtac
Plug RABEWERK STAR , 4 brazde obrtac
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Traktor Hurliman H6135 ELITE
Traktor Hurliman H6135 ELITE
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
prolecna rasprodaja
prolecna rasprodaja
( / Voćne sadnice)
Kredit za one u poljoprivredi.
Kredit za one u poljoprivredi.
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Voćne sadnice i lozni kalem
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
2006 Matermacc Magicsem 4000,SEJALICA
2006 Matermacc Magicsem 4000,SEJALICA
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
polagac folije
polagac folije
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Cerupac pilica
Cerupac pilica
( / Oprema i alati)
Voćne sadnice i lozni kalem
Voćne sadnice i lozni kalem
( / Voćne sadnice)
Termo metal grablje v9
Termo metal grablje v9
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
Knjiga, Proizvodnja osnovnih njivskih kultura
Knjiga, Proizvodnja osnovnih njivskih kultura
( / Poljoprivredne mašine i mehanizacija)
noimage
domaca rakija
( / Vinarstvo)
prodajem lesnike
prodajem lesnike
( / Ratarski proizvodi)
Jagoda Assia
Jagoda Assia
( / Voćarstvo)
sadnice snizenje
sadnice snizenje
( / Voćne sadnice)

Pretraga

Obavezno pogledajte

Slika ČEČENSKI ZAROBLJENIK: Ruski vojnik preživeo pet godina zatočen u jami.
Nedelja, 13 April 2014
Posle eksplozije počeli su da ga traže ali ga nisu našli. Počelo je da se smrkava. Pronađena je krv na stenama, ali njega nije bilo. Dogodilo se najgore, tako kontuzovanog od granate zarobili su Čečeni Saša Voroncov, ruski vojnik,... Read more...
Slika Počelo masovno mikročipovanje stanovništva!
Nedelja, 13 April 2014
  Smišlja se još strategija kako to učiniti i kako pristupiti mikročipovanju da ga ljudi sami prihvate, bez panike, želeći taj čip u svome telu Pripreme za mikročipovanje čovečanstva u punom su jeku. Biblijski najavljen „žig... Read more...
Slika Руски научници стварају биљке са геном миша опширније:
Subota, 05 April 2014
© Photo: en.wikipedia.org/cc-by Руски научници планирају да створе нове подврсте биљака које ће у себи имати ген миша. Модификовани живи организам ће... Read more...

Baneri

Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Da li ste za ulazak u EU?
 

   Kalemarski noz  Kalem trake ivi

Copyright © 2010-2013. Sva prava zadržana.